Милош /Славко/ Ђурковић

Да је голман пола тима, доказао је Милош Ђурковић док је носио дрес шампионске екипе Сарајева у сезони 1984/85. године. Та сезона се узима као најбољи барометар јер је била шампионска и слављеничка, остаје упамћена и забиљежена у историји југословенског, босанскохерцеговачког и фудбала на простору Републике Српске. Ђурковић је сјајно бранио и прије освојеног првенства. Био је изванредан и када је из Сарајева отишао у Турску и бранио за велики истанбулски клуб Бешикташ, са којим је такође био првак и играо у Купу европских шампиона.

На Кошеву је, у дресу Сарајева, добијао високе оцјене, било је и десетки. У Турској је против Фенербахчеа добио оцјену – супер!

И заиста је овај голман био супер – од дебија у дресу Сарајева, у 3. колу 1977. године, против Слободе у Тузли. Када је постао стандардан првотимац, отишао је у војску (1977) у Белу Цркву. Из војске се вратио у октобру 1980. године. Затекао је на голу сјајног Слободана Јањуша. Тада је Сарајево имало ону Сушићеву генерацију, најбољу од постанка тог клуба 1946. до данас. Та генерација није била првак државе, али је дала изузетне играче, а већи број њих ће, касније, освојити шампионску титулу.

Имало је Сарајево те 1985. три велика стуба: голмана Милоша Ђурковића, стопера Давора Јозића и нападача (капитена) Предрага Пашића. На та три стуба почивала је шампионска екипа коју је водио тренер Бошко Антић, док је први оперативац у клубу био директор Светозар Вујовић, а предсједник Миле Маркић.

Велики голман: Милош Ђурковић

Милоша Ђурковића су и у Сарајеву и у Истанбулу звали – „Мачка”! Зашто и како је добио тај надимак? Зато што је био голман изванредних рефлекса, изузетне брзине, имао је сјајну експлозивност и храброст. За трен ока би истрчао до ивице шеснаестерца и храбро се бацио противнику пред ноге, зграбио лопту и спасио гол. Био је здрав као челик, а личио је на човјека од гуме. Никад није био повријеђен, никад болестан!

Милош Ђурковић је дијете са Романије, из Сокоца, гдје је рођен 29. фебруара 1956. године. Родитељи Славко и Милена (рођена Копривица), добили су сина Милоша, преступне 1956, посљедњег дана фебруара. Милош је по свему необичан, па и по датуму рођења. Он свој рођендан слави сваке четврте, олимпијске године. Када је рођен Милош Ђурковић, југословенска фудбалска репрезентација је у Мелбурну освојила своју трећу узастопну сребрну олимпијску медаљу. На тој Олимпијади бранили су наши велики голмани – Благоје Видинић и Перица Раденковић. Тада је најбољи југословенски голман био Владимир Беара, који није путовао на Олимпијаду у Мелбурн.

Милош Ђурковић ће три деценије касније бити голман достојан тих великих чувара мреже. Фудбалска историја на Сокоцу тече од оне 1930. године када је Југославија на Првом свјетском првенству у далеком Монтевидеу освојила 3-4. мјесто. Тим успјехом је заталасала цијелу земљу, па је фудбал неодољиво почео да осваја наше крајеве. Управо те године у Сокоцу се почео играти фудбал, а тај простор ће дати низ изванредних фудбалера. Најбољи од њих ће бити Милош Ђурковић, један од најбољих голмана рођених на простору Републике Српске. Ђурковић је поникао у екипи Гласинца, али као врстан таленат убрзо ће се наћи на Кошеву, у дресу Сарајева, двоструког првака оне велике Југославије.

На Кошеву ће одмах стећи симпатије, не само зато што је био изванредан голман већ и зато што је био још бољи човјек. Такав је и данас као глава породице, коју сачињавају и његова супруга Биљана и кћери Јелена и Наташа. Иако је имао нове понуде да ради као тренер голмана у Сарајеву или Истанбулу, Милош Ђурковић се опредијелио за свој Соколац, гдје живи са породицом. У Сарајеву и Истанбулу су жељели да он отвори школу за голмане.

Посљедњу утакмицу у првенству 1984/85. Сарајево је одиграло на Кошеву са Црвеном звездом (30. јуна 1985) и побиједило – 2 : 1. На симболичан начин, стари шампион (Црвена звезда) предао је новом шампиону (Сарајеву) „штафету”, титулу која је на Кошеву чекана пуних 18 година.

Милош Ђурковић на плећима голмана Сарајева Сава Екмечића, лијево репрезентативац Југославије Фарук Хаџибегић

Шампионски тим Сарајева изгледао је овако: Ђурковић, Радељаш, Капетановић, Јањош, Јозић, Хаџибегић, Јаковљевић, Вукичевић, Х. Мусемић, С.Мердановић, Пашић.

У Турској су га толико вољели и цијенили да су му понудили да узме њихово држављанство и да брани за њихову репрезентацију. Он се љубазно захвалио на тој понуди.

Један навијач Бешикташа редовно је из новина изрезивао текстове о Милошу Ђурковићу. Лијепио их је и направио три „књиге”, које је поклонио нашем голману. Милош их чува као најдражу успомену. Поред великих одбрана, на терену је доживио и необичне ствари – као, на примјер, када му је судија у Анкари у 85. минуту дао гол! Схватио је да је и то фудбал.

Први селектор Фудбалске репрезентације Републике Српске

Грађански рат у БиХ прекинуо је све фудбалске активности. Међутим, убрзо је у том пламену изникао Фудбалски савез Републике Српске, која има и своју фудбалску репрезентацију, а њен први селектор био је Милош Ђурковић. Било је то велико признање овом великом фудбалеру и човјеку.