Потекао је из спортске породице, и његова два брата Владан и Пане били су добри фудбалери. Предраг је био центархалф, стуб пред голом Гласинца. Красило га је спортско витештво, није подносио неправду, судији никада није замјерио због грешке, али судијама није опраштао намјерне грешке. Предраг Томић је био машински техничар, радио је у УНИСУ, у Сокоцу. Погинуо је у Добрињи, у Аеродромском насељу. Припадао је Специјалној јединици МУП-а Републике Српске. Остала је његова супруга Мирјана и кћерка Ивана, рођена 1989.године, која ради као професор у Лондону.
