Тек што је по завршетку Техничке школе започео свој пуни живот и када је започињао праву фудбалску каријеру, дошао је грађански рат, одбрамбено – отаџбински рат, у коме је гинула српска младост. Међу погинулима на Трескавици нашао се и млади фудбалер Гласинца, ожењен, отац Александра кога дјечачић такорећи није ни запамтио. Славенко је у фудбалу као и у животу био велики, бескомпромисан борац. Висок, снажан, талентован, нада Гласинца. Послије његове смрти, од туге су се разбољели његови родитељи. Али то је судбина нашег народа, у сваком рату одлазе најбољи, остају њихови родитељи у тузи…
